Vlada usvojila inicijativu za izgradnju brze ceste Lašva-Nević polje

Vlada FBiH usvojila je inicijativu za realizaciju projekta izgradnje brze ceste Lašva – Nević Polje kao prve faze projekta brze ceste Lašva – Donji Vakuf po modelu koncesije, u skladu sa Odlukom Vlade Federacije BiH od 25.1.2010. godine.

Javno preduzeće Autoceste Federacije BiH je zaduženo da potencijalnim investitorima predstavi projekt izgradnje ove brze ceste i objavi javni poziv za iskazivanje interesa.

Po okončanju javnog poziva za iskazivanje interesa, Autoceste FBiH će angažovati vanjskog konsultanta koji će pripremiti studiju ekonomske opravdanosti, predložiti model koncesije i pripremiti konkursnu dokumentaciju.

Vlada je Federalno ministarstvo prostornog uređenja zadužila da hitno pristupi aktivnostima koje će omogućiti dobijanje urbanističke saglasnosti.

U inicijativi je navedeno da Autoceste FBiH, kao nositelj javnih ovlaštenja za izgradnju autocesta i brzih cesta u FBiH, dostavlja resornom ministru inicijativu za realizaciju projekta izgradnje ove brze ceste koja je predmet odluka Vlade Federacije još od 2007. godine. Tako su za brzu cestu kroz srednju Bosnu donesene tri odluke o utvrđivanju javnog interesa i jedna odluka o pristupanju dodjeli koncesije, ali niti jedna nije realizirana.

Trasa Lašva – Nević Polje je dio nove proširene evropske mreže brzih cesta, takozvana ruta 2A Okučani (Hrvatska) – Banja Luka – Jajce – Travnik – Lašva i kao veoma frekventna saobraćajnica predstavlja odličnu priliku za dodjelu prve koncesije u oblasti izgradnje saobraćajnica u Federacije BiH.

Glavni projekt brze ceste Lašva – Nević Polje izrađen je i revidiran u maju 2013. godine. Ova dionica je podijeljena u tri poddionice: Lašva – Kaonik u dužini 5,356 kilometara, Kaonik – Vitez u dužini 8,1175 km i Vitez – Nević Polje u dužini 10,854 km, što ukupno iznosi 24,385 kilometra brze ceste. Na ovoj saobraćajnici projektirane su četiri petlje, 18 mostova, tri tunela, četiri centra za naplatu i jedno odmorište. Procijenjena vrijednost projekta je 217 miliona eura.

 

 

akta.ba